Svi ponekad izgovorimo pogrešne reči u pogrešno vreme. Ipak, kada su deca u pitanju, moramo uvek imati na umu da su njihova ojsećanja tanana i da ih ne smijemo povrijediti.
Ispadi roditelja, pogotovo ako se javljaju često, vrijeđaju dijecu, ljute ih i zbunjuju. Upoznajte se sa najčešćim grešakama koje mame i tate čine i saznajte kako da postignete željeni cilj, a da pritom ne razljutite (i ne uvredite) svoje mezimče
“Ostavi me na miru!”
Roditelj koji ne čezne za povremenom pauzom i odmorom može se uvrstiti u katergoriju nepostojećih! Najviše je onih koji su toliko okupirani obavezama da ponekad zaboravljaju da treba da “napune baterije” da im se ne bi dogodilo da “eksplodiraju”.
Problem nastaje ako dijecu stalno odbijate time što im govorite da ste zauzeti i da vam ne dosađuju. Ako tako postupate, ona će s vremenom shvatiti da nema svrhe da vam se obraćaju.
Ukoliko uspostavite loš model ponašanja još dok su dijeca mala, velike su šanse da vam se ona neće obraćati i povijeravati ni kada odrastu.
Niko ne kaže da im morate posvetiti 100% svog vremena, već da treba da ih naviknete na to da ponekad morate i sami predahnuti i posvetiti se sebi. Dakle, naučite ih da postoji vrijeme za njih i vrijeme za vas. Kada osjetite da vam je potreban tajmaut, nađite dijetetu neku zabavu, a vi za to vreme na miru obavite svoje poslove.
Verujte, ako ovako činite, niko nema pravo da vam kaže da ste loša majka. U trenucima kada osjetite da ste preokupirani (ili pod velikim stresom), obratite se dijetetu na ovaj način: “Mama sada mora da završi jedan posao i zato te molim da se igraš još malo. Kada završim, ići ćemo napolje”.
Naravno, dato obećanje morate ispuniti
!
“Tako si trapav!
Etiketiranje dijece zapravo je “prečica do nevolje” i ono, iznad svega, izaziva kontraefekat.
Komentari tipa: “Zašto si tako zla prema Ivi?”, ili “Tako si trapav!” samo će povrediti dijete, a neće mu razjasniti u čemu je pogriješilo. Ponekad mališani čuju i da vi druge ljude karakterišete kao ovakve ili onakve.
Budite uvjereni da oni u to duboko vijeruju, pa čak i onda kada su potpuno sigurni da neka karakteristika nije na mjestu. Dijete vam se neće usprotiviti i reći : “E, nisam trapav! ili “Nisam stidljiv!”, već će biti tužno i razočarano
.
Ovom pričom vam ne sugerišemo da dijetetu govorite laži i da ih stalno hvalite, i kada je to potrebno i kada nije, već da maksimalno ublažite način saopštavanja nečeg lošeg. Uvijek imajte na umu da se svaki dijetetov loš postupak ili reakcija dijelom mogu pripisati i vama, jer ste vi njegov vaspitač i uzor
.
Čak i komentari koji deluju kao pozitivni, tipa “ona je vješta” ili “on je pametan” – uništavaju dijetovo samopouzanje jer pred njega postavljaju vaša neadekvatna očekivanja.
Mnoge “etikete” urezuju se duboko u dijetetovu psihu i utiču na razvoj njegove nesigurnosti. Zato – izbegavajte etiketiranje!
“Nemoj plakati!”
Ne možete poništavati ničije emocije, bez obzira na to šta ih je izazvalo. Nikako vam ne savjetujemo da se služite rečenicama tipa: “Nemoj biti tužna”, “Ne budi beba” ili “Hajde, hajde, ne plaši se”…
Ali, šta činiti kada se dijete uplaši, rastuži i razljuti do te mijere da počne da plače (u većini slučajeva mališani ne mogu rečima iskazati svoja osećanja)? Sasvim je prirodno da, kao roditelj, želite da zaštitite svoje dijete da se ono ne bi prepustilo negativnim emocijama, ali komentari u stilu “Nemoj…” neće doprineti ničemu dobrom.
Štaviše, mališan može primiti poruku o tome da njegova osećanja nisu vrijedna pažnje ili da jednostavno ne smije biti tužan ili uplašen
. Zato, umijesto da negirate dijetetova osećanja kada su ona sasvim očigledna, ukažite djetetu na njih i porazgovarajte s njim.
Ako se dijete nečega uplašilo, recite mu da ste se i vi plašili kad ste bili mali. Na taj način, dijete će shvatiti da je izražavanje straha normalna ljudska reakcija, ali da se ne mora iskazivati plačem i vriskom. Time što ćete rečima iskazati dijetetove strahove i nazvati ih pritom pravim imenom, naučićete ga da ih i ono samo kasnije iskazuje, ne kroz plač već verbalno. Takođe, pokazaćete mališanu šta je to saosećanje. Uz ovakav pristup, vaše dijete plakaće sve rijeđe jer će sada biti u stanju da riječima izrati ono što osjeća.
“Možeš ti to i bolje!
”
Izjave poput ove mogu napraviti veliku štetu pri formiranju djetetove ličnosti. Umesto toga, pomislite da je to možda najbolje što mališan trenutno može da uradi. Učenje je proces koji podrazumjeva i niz neuspjelih pokušaja i grešaka.
Da li mislite da dijete zaista može znati da je bokal previše težak da iz njega sipa sok bez prosipanja, ukoliko to prethodno nije probalo?
Njemu sigurno nije tako izgledalo. Vaša grdnja u ovom slučaju neće biti produktivna. Umesto toga, budite konkretni i recite: “Zašto ne pokušaš ovako, možda će ti biti lakše?” ili “ijLepo si nacrtala drvo, ali ako bi dodala još malo zelene boje, drvo bi bilo srećnije!
” Dakle, ne vi, već drvo! Na taj način, dijete će shvatiti da cijenite i poštujete njegove napore, pa će se drugi put potruditi da bude uspešnije (ali ne zbog vas, već zbog sebe).
“Prestani ili ćeš dobiti po guzi!”
Pretnjama, koje su obično rezultat frustracije roditelja, rijetko se postiže željeni efekat.
Ipak, često iz maminih, ili tatinih, usta izlijeću prijeteće reči: “Uradi kao što sam ti rekla, ili…”, “Ako to još jednom uradiš, dobićeš batine!” Problem je u tome što ćete, pre ili kasnije, morati da realizujete ove pretnje jer će, u protivnom, one izgubiti na značaju. A ako ih realizujete, priznajete da ste nemoćni da riješite problem mirnim putem i pribegavate fizičkom kažnjavanju, što je, dokazano je u praksi, potpuno neefikasan način za promenu dečjeg ponašanja.
Iskustvo govori da je dijetetu, što je mlađe, potrebno više vremena za savladavanje određenog zadatka. Studije pokazuju da su šanse da dvogodišnjak ponovi prestup u toku istog dana 80%, bez obzira na vrstu disciplinskih mijera koju roditelj upotrebljava. Čak i kod starije dijece nijedna strategija ne garantuje trenutne i stopostotno pozitivne rezultate. Bolje rešenje jeste da razvijete repertoar taktičkih poteza – skretanje pažnje, izmeštanje dijeteta iz situacije ili primjena psihološke pauze – nego da se oslonite na disciplinske mijere dokazanog negativnog efekta, koje uključuju prijetnje i batine.
moja.beba
Objavi komentar